Mogućnosti profesionalnog angažmana

Najveći broj kolega koji završe Fakultet veterinarske medicine svoj profesionalni život posveti lečenju kućnih ljubimaca, u koje osim pasa i mačaka, spadaju i različite egzotične životinje. Veterinari leče i farmske životinje (goveda, ovce, koze, svinje, živina), konje i druge domaće kopitare, ribe i pčele. Osim toga, po diplomiranju, uz odgovarajuću poslediplomsku edukaciju, veterinari mogu da se brinu i o zdravlju divljih životinja i životinja u zoološkim vrtovima.

Veliki broj veterinara je zaposlen u sektoru proizvodnje i higijene hrane, gde se ostvaruje zaštita zdravlja ljudi preko kontrole bezbednosti hrane životinjskog porekla, kao što su mleko, meso, jaja i med.

Veterinari takođe mogu da se bave istraživačkim radom u visokoškolskim ustanovama, veterinarskim specijalističkim zavodima i institutima.
Veterinari se takođe bave lečenjem konja i pasa u vojsci i policiji, rade u prihvatilištima za napuštene životinje i bave se zaštitom zdravlja laboratorijskih životinja.

Mala praksa (ambulante, stanice, klinike)

Današnji standardi prilikom lečenja kućnih ljubimaca u takozvanoj „maloj“ praksi podrazumevaju da veterinar bude dobar internista, a da u isto vreme bude obučen za neke visokospecijalizovane zahvate kao što su pojedine hirurške intrvencije ili citološka dijagnostika pojedinih vrsta tumora ili dijagnostika parazitskih oboljenja.

Farmske životinje (ambulante, stanice, klinike)

Druga velika grana veterinarske medicine je briga o zdravlju farmskih životinja na kojima počiva deo ekonomskog razvoja i privrede države. U svakom poslovanju, važan je profit jer on obezbeđuje dalje unapređenje proizvodnje. U farmskoj proizvodnji, profit proizilazi iz zdravlja životinje, odnosno najveći profit se ostvaruje ukoliko se spreči da do bolesti ili problema uopšte dođe.

Mogućnost profesionalnog angažmana leži u zdravstvenoj  zaštiti goveda, ovaca i koza, svinja i živine.

Specijalistički poslovi veterinara

U veterinarskim institutima i specijalističkim zavodima se nalaze laboratorije u kojima se dijagnostikuju zarazne bolesti ili se prave i razvijaju vakcine protiv zaraznih bolesti. Zahvaljujući radu veterinara u mnogim zemljama su iskorenjene neke od smrtonosnih zaraznih bolesti kao što je npr. besnilo.

Centri za reprodukciju i veštačko osemenjavanje

Reprodukcija farmskih životinja je strateško pitanje u stočarstvu i poljoprivredi i mora biti pažljivo planirana jer od toga zavisi potencijal stočnog fonda u državi. U Srbiji postoje tri centra za veštačno osemenjavanje u kojima se sprovodi prikupljanje i deponovanje semena od visoko vrednih grla goveda i svinja.

Visokoobrazovne ustanove

Zaposleni na Fakultetu veterinarske medicine se bave edukacijom novih veterinara i organizacijom kontinuirane edukacije veterinara u različitim vidovima veterinarske službe, jer medicina i tehnologija stalno napreduju i zahtevaju stalno obnavljanje i inoviranje sopstvenih znanja i veština.

Bezbednost i kvalitet hrane životinjskog porekla

Da bi hrana životinjskog porekla bila kvalitetna i higijenski ispravna, moraju se poštovati higijenske mere tokom prerade mesa i mleka i njihovog skladištenja i distribucije. Veterinari su profesionalno angažovani na poslovima vezanim za ispitivanje hemijske i mikrobiološke ispravnosti mleka i proizvoda o mleka, mesa i proizvoda od mesa, ali i druge hrane životinjskog porekla kao što su jaja i med.

Veterinari koji žele da rade u oblasti higijene i tehnologije hrane imaju više mogućnosti za zaposlenje: kao veterinar na liniji klanja, ali i u preradi mesa ili mleka i druge hrane životinjskog porekla, u laboratorijama za senzorsko, parazitološko i mikrobiološko ispitivanje hrane, veterinarskoj inspekciji i dr. U zapadnim zemljama oko 15% veterinara posvećuje svoj profesionalni angažman "industriji" hrane.

Državni organi – organi upravljanja/nadzora nad veterinarskom službom

Velika odgovornost leži na veterinarima i veterinarskoj službi od koje zavisi zdravlje životinja i zdravlje ljudi. Neophodno je obezbediti kompetentan, visoko profesionalan, efikasan i nepristrasan rad i stalno unapređenje znanja. Da bi to bilo moguće, osim visokoobrazovnih ustanova, o tome se staraju Veterinarska komora, kao i država preko Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, odnosno Uprave za veterinu, koja je sastavni deo Ministarstva. Brojni zakoni i pravilnici precizno utvrđuju sve ono što se mora obezbediti kada su zdravlje i dobrobit životinja i bezbednost hrane u pitanju. Na državnim granicama, na farmama, i u objektima prehrambene industrije kao što su mlekare i klanice, veterinarski inspektori kontrolišu adekvatnu primenu propisa, a time čuvaju zdravlje životinja i ljudi.